Vojislav Stanimirović, predsednik SDSS-a

Iza nas je pet mjeseci od lokalnih izbora. Koliko ste zadovoljni rezultatima tih izbora i kakav su oni pokazatelj za status stranke u srpskoj zajednici?

– Zadovoljni smo rezultatima, jer moramo znati da je na hrvatskoj sceni šest političkih stranaka sa srpskim predznakom. Od svih tih stranaka SDSS jedini ima prateću infrastrukturu, članstvo i podršku po vertikali, od Vlade i Hrvatskog sabora pa do mesnih odbora. Kada sagledamo rezultate majskih lokalnih izbora, nemamo razloga za brigu. SDSS je osvojio 230 mandata, a sve ostale političke stranke koje okupljaju Srbe uspele su dobiti samo 30 mandata. To znači da imamo osvojenih 90 odsto svih mogućih mandata.

Stranka je ipak izgubila neke općine: Udbinu, Plaški, Donji Lapac, Vojnić, Ervenik, Šodolovce. Loši rezultati su zabilježeni i u još nekim mjestima za predstavnička tijela, u Vukovaru, Belom Manastiru, Glini, Osječko-baranjskoj županiji. Koji su razlozi tome?

– Situacija je specifična od opštine do opštine. Recimo, za pobedu u Udbini vladala je velika zainteresovanost od državne izvršne vlasti, župana i ministra Milinovića. U Donjem Lapcu postoji jedna polarizacija između nas i ljudi koji su večno vezani za SKH i nikada nisu izlazili iz tog miljea. U proteklom SDSS-ovom mandatu na čelu opštine, za Donji Lapac učinjeno je mnogo. Sa koalicionom Vladom uspeli smo osigurati sredstva da se Donji Lapac poveže sa Korenicom jednom kraćom asfaltnom cestom preko Frkašića, čime bi Lapčani izašli iz prometne izolacije, šta se nije uspelo učiniti u poslednjih 60 godina. To smo ostvarili velikom mukom i skoro smo taj projekat priveli kraju. Iako smo učinili još nekoliko kapitalnih projekata, građani Donjeg Lapca verovatno su imali još veća očekivanja. Tamo se vratilo mnogo mladih ljudi, koji nemaju posla i adekvatne uslove za život jer se ništa ne dešava u gospodarskom smislu, i oni su opravdano nezadovoljni. Međutim, sada je Lapac ostao na repu događanja i tek sada vide šta znači imati potpredsednika Vlade i šta znači imati tri saborska zastupnika, jer su im ovog trenutka svugde zatvorena vrata. Čak je u pitanju završetak navedenog projekta izgradnje ceste, ne zbog naše opstrukcije, jer mi svakako želimo tu cestu zbog naših ljudi koji tamo žive, ali Vlada može u ovo doba recesije reći da to nije prioritet.

Zadovoljni smo sa izbornim rezultatima

U Šodolovcima je situacija drugačija, imali smo osam kandidata za načelnika, jer je naš načelnik bio praktično 12 godina na vlasti, i verovatno je došlo do određenog zasićenja i nezadovoljstva. Nakon lokalnih izbora vidljiv je problem i u gradskim sredinama gde smo izgubili određeno poverenje građana, s obzirom na koaliciju sa HDZ-om koju imamo na državnom nivou i obećanja koja smo dali vezano za stanarska prava, a nismo ih u potpunosti realizirali. Građanima smo dali obećanje da ćemo u koaliciji sa HDZ-om rešiti taj problem, nažalost to još nismo uspeli, iz objektivnih ali i subjektivnih razloga ove Vlade, koja nije pokazala dovoljnu osetljivost i sluh da počne prodaju tih stanova na području od posebne državne skrbi i van njega. Birači su nas u gradovima jednostavno kaznili, kao i HDZ. Smatramo da kao manjinska stranka, sa tri zastupnika u Saboru, nemamo mnogo mogućnosti rešavati brojna otvorena pitanja a biti u opoziciji.

Da li će možda zbog loših rezultata u navedenim sredinama biti poduzete neke kadrovske promjene u stranci?

– Generalno gledano, ne bih to ocenio kao loš rezultat stranke, iako postoje pojedinačni problemi pa i previranja u samoj stranci, kao i u drugim strankama. Imamo pojedinaca koji zbog svojih ličnih interesa, ukoliko sebe ne nalaze u nekim kombinacijama za izvršnu vlast, ili sami izlaze iz stranke ili ih mi zbog pokušaja nepoštivanja stranačke discipline ili nepotizma izbacujemo iz stranke. Ti naši odbegli članovi formiranjem novih stranaka ili nezavisnih lista formalno idu protiv nas, nastojeći poentirati na nekim našim greškama i neizvršenim obećanjima To je život, to je politika, ali sveukupno gledano mi smo zadovoljni sa rezultatima koje je stranka postigla i koje ćemo na dopunskim izborima 6. decembra još popraviti.

S obzirom na to da je u vladajućoj koaliciji, što će SDSS učiniti povodom neposlušnih županija kojima su istekli svi rokovi za usklađivanje statuta s Ustavnim zakonom?

– Neprimereno je da su Zadarska, Ličko-senjska i Virovitičko-podravska županija odbile naloge Ministarstva uprave. Pitanje je kako se mogu sankcionisati ljudi koji su za to odgovorni. Međutim, od jedanaest županija statuti su usklađeni u njih sedam. To jeste napredak u odnosu na sve ove godine kada se nije htelo ni pričati o tome. Situacija je mnogo drugačija u opštinama. Od 34 opštine, statuti su prilagođeni samo u 18, a od 15 gradova samo u njih devet. Povodom tog pitanja imali smo konsultacije sa ministrom Mlakarom, u Saboru, kod potpredsednika Šeksa. Jedinice lokalne i područne samouprave koje nisu prilagodile statute Ustavnom zakonu i popisu birača čekaju sankcije od strane ministarstva. Ići će se u reviziju spornih statuta sa mogućnošću njihove suspenzije, s tim da će im se dati rok za usklađivanje koji ne može biti duži od mesec dana. U tim problematičnim sredinama možemo očekivati izbore tek u januaru; izbori se moraju održati u svim sredinama gde to zakon predviđa. Neprihvatljivo je da se jedni pridržavaju Ustavnog zakona, a da ga drugi potpuno ignoriraju.

Ko radi, a ko figurira

Da li će izabrani zamjenici imati potrebnu moć da pomognu zajednici na svom području ili će na tim položajima samo figurirati i koliko su stranački interesi iznad ličnih kod SDSS-ovih kandidata?

– Teško je to sada reći. Normalno je da ljudi imaju i lične interese, ali primarno je da ostvaruju stranačke interese. Bitno je naglasiti da moraju sarađivati sa SDSS-om i sa nižim ograncima, u opštinama i gradovima, i sa ljudima kojima će direktno biti potrebna njihova pomoć. Kolika će biti njihova politička moć, to prvenstveno ovisi od njih samih. Do sada smo imali izvrsnih donačelnika, i dogradonačelnika, i dožupana koji su se dobro snalazili i obavljali svoju dužnost. Nažalost, svedoci smo i loših primera u ministarstvima gde ukupno radi oko 20 naših predstavnika od kojih nemamo uvek dovoljno koristi, jer često samo figuriraju. Sada smo dogovorili jednu koordinaciju jedanput mesečno predsednika srpskih organizacija i institucija i naše stranke na kojoj će se razgovarati o sveukupnoj aktuelnoj problematici. Svakog prvog utorka u mesecu u Zagrebu će na toj koordinaciji, na koju će biti pozivani neki funkcioneri iz naše zajednice, bili to državni tajnici ili direktori uprava, dobiti zadatke i imati obavezu da iste obave do sledećeg susreta. Mi ćemo im u svakom slučaju biti pri ruci i pomoći im u onome šta ne mogu učiniti sami.

Zašto ste tek sada poduzeli te mjere?

– Takve slične koordinacije imali smo kada sam bio predsednik Kluba SDSS-a u Saboru. Tu smo napravili i neke greške. Sazivali smo sve pomoćnike ministara pa su ti sastanci bili jako dugi, a zadaci se nisu uspešno izvršavali. Veći deo njih zadane obaveze nije uspevao da aplicira kod ministra, a kamoli da ih realizuje u datom terminu. Znači da mnogi ljudi koji su na funkcijama nemaju dovoljno autoriteta, ne osećaju potrebu da rešavaju probleme, nego linijom manjeg otpora prodaju priču da ih ministar nije hteo da primi ili čekaju da ih primi i zbog toga problemi ostaju nerešeni. Na primer, pitanje državljanstava, koje smo spominjali još pre šest-sedam godina, do sada nismo rešili. Ponovo smo bili na sastanku kod ministra Karamarka i dobili političku podršku da to pitanje rešimo izmenom zakona i tako olakšamo dobivanje državljanstava. Međutim, od tada su prošla već tri meseca, a mi iz ministarstva nemamo odgovor ni predlog izmena zakona koje bi Sabor prihvatio i tako onima koji su rođeni u Hrvatskoj, tu se školovali i radili omogućio da dobiju državljanstvo, a ne da zbog mesta rođenja svojih roditelja budu stalno nastanjeni stranci.

O isključenjima iz stranke

Kakvo je stanje u stranci nakon isključenja potpredsjednika Jovana Ajdukovića? Dešavaju li se neka preustrojstva, kako nazivaju najnovije procese u vodećim hrvatskim strankama?

– Ljudi imaju pravo da misle kako imaju veće zasluge i prava od nekih drugih. Isključivo smo poštovali naše stranačke akte i pravila kandidovanja i nigde se nismo ogrešili na nečiju korist ili štetu, šta znači i prema tadašnjem potpredsedniku Ajdukoviću. On nije prošao regionalnu organizaciju SDSS-a kao stranački kandidat, nakon čega se kandidovao kao nezavisni kandidat za zamenika župana u Vukovarsko-sremskoj županiji. Na taj način, sa punom svešću i kao poznavalac stranačkih akata, znao je da sleduje isključenje iz stranke, šta je Predsedništvo samo potvrdilo. Osim njega, isključeno je iz SDSS-a još deset naših članova, među kojima i predsednici gradskih ogranaka, na primer Belog Manastira. Naš statut je povodom toga decidirano jasan i stranačka disciplina se mora poštovati.

Istina, prema Ajdukoviću je učinjena jedna velika nepravda, jer je saborski zastupnik Ratko Gajica, koji je kandidovan za saborske izbore, imao svog zamenika, Jovana Ajdukovića, i zajedno su osvojili saborski mandat. Tada je Predsedništvo stranke donelo zaključak da Gajica, kada stekne uslove za penziju zbog svojih godina (65), preda mandat zameniku Ajdukoviću. Već prošle godine u novembru on je stekao uslove za punu penziju, međutim iz njemu znanih razloga opstruira odluke naše stranke, ignorira zaključke Glavnog odbora i Predsedništva te brojnih razgovora koje smo obavili. Svoje ponašanje Gajica pravda nekim za stranku iracionalnim objašnjenjima. Naš dogovor jeste bio nedovoljno precizan, u smislu da će zamena biti u prvoj polovini saborskog mandata, jer prva polovina mandata može biti i posljednji dan, a to je 10. januar. Gajica je sebi uzeo za pravo da ne poštuje dogovore i odluke i stvara nam političku štetu, tako da sada imamo dva kandidata za zamenika župana koji su prepoznatljivi u redovima SDSS-a, šta nije dobro i još ne znam kako će to sve skupa završiti.

Da li to podrazumijeva da će i Gajica biti isključen iz stranke i da li kao krajnji rezultat te situacije može biti raspad Kluba SDSS-a u Saboru?

– Gajica je apsolutno prekršio stranačke odluke, a u nekim stvarima i stranačku disciplinu, šta sada ne bih elaborirao, ali to je sasvim dovoljno za stranačke sankcije. Nažalost, on to možda i očekuje, ali mi mu dajemo šansu da on ipak u prvoj polovini mandata ispuni sve dogovore. Za disciplinske sankcije već postoje zahtevi njegove matične i regionalne organizacije. Postoji mogućnost da on postane i nezavisni saborski zastupnik i da dovede u pitanje funkcionisanje Kluba SDSS-a u Saboru. Odgovornost je sada na njemu, ali verujem da on sa tim teretom ne može funkcionisati u Saboru, i ne znam koga bi on to zastupao kao nezavisni zastupnik. Dobro je poznato da je u Sabor došao uz pomoć naše stranke i nekih stranačkih funkcionera koji su mu dali podršku, jer pre toga nije bio zapaženi politički aktivista SDSS-a.

Mesić je bio predsednik svih građana

Predsjednik Stjepan Mesić je na odlasku. Kako ocjenjujete njegova dva predsjednička mandata?

– U svojim javnim istupanjima predsednik Mesić je imao za nas dosta razumevanja. Pitanje je kolike su njegove mogućnosti i uticaj na događanja u izvršnim telima, Vladi i lokalnoj zajednici, a u korist srpske zajednice. Smatramo da je bio predsednik svih građana, koji se javno zalagao za vrednosti antifašizma, koji je imao razuma i snage da progovori o stvarima o kojima se niko nije usudio da govori, a to su privatizacija i korupcija. Mogao je sigurno učiniti više za odnose Srbije i Hrvatske, šta bi za nas značio bolji položaj i status, jer ovako izgleda da su ti odnosi zaleđeni ili da su čak otišli unazad, iako Evropska komisija insistira na njihovom unapređenju. Predsednik Mesić često ima dvostruke kriterije: s jedne strane podržava celovitost Bosne i Hercegovine i zaključke Badinterove komisije o nepovredivosti granica, a s druge strane zagovara nezavisnost Kosova.

Da li će SDSS podržati nekog predsjedničkog kandidata?

– Zauzeli smo stajalište da u prvom krugu predsedničkih izbora nećemo podržati ni jednog kandidata. Tu ćemo odluku prepustiti našim biračima. U drugom krugu ćemo oceniti koji bi predsednički kandidat više značio i učinio za srpsku zajednicu u Hrvatskoj i za Hrvatsku u celini, i za njega ćemo tražiti podršku našeg biračkog tela.

Koliko ste zadovoljni radom i saradnjom u sadašnjoj koaliciji?

– Koalicioni sporazumi se praktično nikada ne realizuju u 100 odsto svoga sadržaja. Sa novom premijerkom imamo dosta korektan odnos. Jadranka Kosor omogućila je brojne dogovore na nivou ministarstava, koje onda zajedno prezentujemo i prihvatamo ono šta je dobro. Mislimo da u novom proračunu za 2010. godinu imamo dobre pozicije da zadržimo neke stavke koje su važne za našu zajednicu i osiguramo bitne pretpostavke za otvaranje Poglavlja 23 u predpristupnim pregovorima za ulazak u EU.

Pošto smo osigurali nove rokove za mogućnost konvalidacije radnog staža, data je šansa poljoprivrednim domaćinstvima da to pravo takođe ostvare, uz priloženi zahtev i gruntovni izvadak kao dokaz o vlasništvu. Znači, to pravo mogu sada da ostvare bez ikakvih novih uplata doprinosa. Šta se tiče penzionera oštećenih 1991-97, tu nažalost nema ozbiljnijih pozitivnih pomaka. Razgovori o toj temi sve više vode u pravcu da Hrvatska i Srbija taj problem trebaju zajedno rešavati. Hrvatska nije spremna da ga sama reši, šta je njena pravna i moralna obaveza, ali se radi o velikim sredstvima kojih nema. Ovaj problem dočekaće Hrvatsku pred ulazak u Evropsku uniju, jer se radi o neizvršenim imovinskim obavezama države prema svojim građanima. Ostaće i dalje otvoreno pitanje gde je završio njihov novac koji ih je na nekim računima morao čekati.

——————————————————————————————

Naši čitaoci često ne razumeju tekstove u “Novostima”

– Ne nastojimo da ljude ustrojavamo isključivo u stranku, imamo i druge naše organizacije i institucije koje se bave problematikom srpske zajednice, neke veoma uspešno. SKD “Prosvjeta” je dosta dobro organizovana, ali mora prepoznati ovo šta SDSS radi, jer bez podrške političke stranke, bez zastupnika u parlamentu, ne može sama osigurati finansijska sredstva za svoje funkcionisanje. Ako nam npr. “Privrednik” ili manjinska veća u mestima gde se stranka još ne može oformiti, pomognu da našim ljudima objasnimo šta smo i šta radimo, oberučke ih prihvatamo. Veliki je problem šta imamo dosta neinformisanu populaciju. “Novosti” su prerasle u jedne ozbiljne novine i, nažalost, nisu samo manjinske novine. To je u jednu ruku dobro, a sa druge strane naša čitalačka publika vrlo često ne razumeva brojne tekstove u njima. Ima sve manje sadržaja interesantnih za našu čitalačku populaciju i manjak informacija o tome šta se dešava u njihovim sredinama, a oni to ipak žele saznati. Mislim da je potrebno rezervisati nekoliko stranica za teme koje naše čitaoce zanimaju, a ostala čitalačka publika koja će “Novosti” čitati u gradovima ili kupovati na kioscima, već će naći dovoljno tekstova koji je interesuju, jer neke teme koje danas vidimo u “Novostima” možemo videti i u drugim dnevnim ili nedeljnim časopisima, dodaje Stanimirović.