Država propada, a njima je do pesme
U Centar za kulturnu dekontaminaciju stigao na vreme, nešto pre sedam. Video gomilu poznatih sumnjivih lica, od onog Arsenijevića iz potpalublja, preko Miočinovićke, do Pakovića, koji se nekim čudom infiltrirao u “Politiku”. Niko me nije prepoznao. Dobro je.
Program počeo sa malim zakašnjenjem, ni stoti broj “Betona” ne mogu da proslave kako dolikuje. Ne znam zašto ih kolege Goran Petrović i Marinko Vučinić nazivaju komesarima i crvenim Kmerima. Oni nikad nisu kasnili. Cela ekipa nacionalnih nihilista na okupu, rasporedili se po betonskim rubrikama: na levom krilu Saša Ilić i Branislav Jakovljević (podrška iz imperijalističke Amerike) – Mixer i Bulevar zvezda, pa Tomislav Marković i Petar Luković – Vreme smrti i razonode, Saša Ćirić sa Mikom Buljević i Vanjom Pavlović iz zagrebačke Bookse – Cement, na desnom krilu Miloš Živanović i Kruno Lokotar (ponovo Zagreb!) – Štrafta.
Prava crvena falanga. Skoro svi gosti iz neprijateljskog inostranstva. I slepcu je jasno o čemu se ovde radi. Lepo kolega Antonić kaže da su to sve agenti hrvatske kulturne politike. Produžena ruka Kominterne, Vatikana, Treće internacionale i vladara iz senke. Nekad su takvi masovno ginuli u saobraćajnim nesrećama, a danas se mirno šepure u listu “Danas” i, koliko čujem, na sajtu www.elektrobeton.net. To ću pomnije ispitati čim završim kurs za računare.
Odmah su osuli paljbu po našim najvećim svetinjama: Ćosiću, Kosovu, “Večernjim novostima”, SANU, Vladi Srbije, Vladimiru Kecmanoviću, tranziciji, Slobodanu Antoniću, Đorđu Vukadinoviću, Vuku Bojoviću, Vrtu dobre nade… Publika se smeje, a mene uhvatio neki grč u stomaku, stislo me u grudima, ne mogu da dišem. Još na video-bimu sve vreme se vrte neke grozomorne ilustracije. Na jednoj, baš iz stotog broja, scena streljanja sa natpisom “Ako neko Beton kudi, metak ima da mu sudi”. Nedelo Nikole Koraća. Njihove namere su jasne. A policija ništa ne preduzima. Tako je i Ulrike Majnhof počela, pisanjem za novine, a svi znamo kako se to završilo. Pod maskom književne kritike i dekonstrukcije ideološke potke u delima naših velikana, ova četveročlana banda nam već godinama potura najodurnije paskvile protiv najvećih sinova našeg naroda. I još tvrde da su naši velikani živi dokaz da veličina nije bitna! Ne samo da rade na propasti države, nacionalnih institucija i naroda, nego nas još i zajebavaju! A naša elita to mirno podnosi, svi ćute i čekaju da prođe oluja. A oni već proslavljaju četiri godine postojanja i stigli do stotog broja. Još se i umrežili sa našim osvedočenim neprijateljima. Prvo sa “Feralom”, pa onda sa “Zarezom” i “Buksom”, “Plimom plus” iz Ulcinja, Algoritmom, na kraju su nastupili i u Lajpcigu na Sajmu, sa specijalnim brojem “Betona” na nemačkom. A sad čujem iz pouzdanih izvora da su počeli saradnju sa Albancima na otetom Kosovu, spremaju neke antologije. Ako se to i ostvari, ja više ne odgovaram za svoje postupke. Skupo ću im se naplatiti za najskuplju srpsku reč.
Nije im dosta što su nas udavili izdajničkom pričom, nego na kraju izađoše neke kostimirane spodobe, navodno muzičari iz benda Ah Ahilej (Đorđe Branković i Aleksandra Virijević) i izvedoše “Operu za dinar” Miloša Živanovića. To je već bilo previše za mene. Demonstrativno sam napustio salu. Država propada, a njima je do pesme. Oduzeli su mi pet godina života za jedno veče. Tražiću od nadležnih u Službi da me premeste na neki lakši zadatak. Baš bi mi leglo da budem kolumnista “Pečata”. Valjda sam zaslužio.