Minijaturna violina za milion dolara

Kolekciji od 40-ak unikata inovator Vladimir Kulić iz Borova nedavno je dodao još jedan:  ručno izrađenu violinu, za koju veruje da je najmanja na svetu. Duga je svega 28 milimetara, široka 15, a debela jedva opipljiva četiri milimetra. Ono što je još zanimljivije –  minijaturna violina i svira, proizvodeći tonove adekvatne njenoj veličini.

–  Izrađena je od specijalno akustičnog drveta čikaka s Balija u Indoneziji, a materijali za izradu ostalih delova  – mašinica za namotaj žica i gudalo sa strunama – dobavljeni su iz Bolivije, Novog Zelanda i Australije – objašnjava Kulić, ponosno pokazujući svoju, kako naglašava , “lepoticu od milion dolara”. Jer, upravo za taj iznos spreman je da je proda.

Brojna priznanja

Pri izradi violine Kulić je utrošio 60-ak dana i puno strpljenja, jer je najveći deo posla radio kroz povećalo. Minijaturna violina, međutim, nije jedini instrument koji je borovski inovator izradio. Napravio je i najmanju usnu harmoniku, čije su dimenzije 3x3x10 milimetara. Ljubav prema muzičkim instrumentima datira još iz njegove mladosti.

– Svirao sam u orkestru, doduše ne violinu već električnu gitaru, ali sam voleo da sviram – priča ovaj 68-godišnjak koji se inovacijama počeo baviti još u osnovnoj školi. Prvo je počeo osmišljavati i izrađivati igračke za razvoj mašte kod dece, slagalice i igračke-učila, a kasnije razne stvarčice korisne u domaćinstvu, autoindustriji i slično.

Vladimir Kulić je član Udruženja inovatora Hrvatske, a pre rata bio je učlanjen u jugoslovensko udruženje inovatora. Učestvujući na brojnim domaćim i međunarodnim sajmovima inovacija, Kulić je postigao zapažene rezultate i osvojio nekoliko zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja te posebnih priznanja, plaketa i pehara. Najdraža mu je diploma “Genius”, koju mu je – za pribor za čišćenje ribe – na međunarodnoj izložbi inovacija Arca u Zagrebu 2005. uručio generalni sekretar svetske federacije inovatora Andres Vedres iz Budimpešte. Iako je neke od svojih izuma patentirao i na taj ih način zaštitio, očekujući da će možda biti interesa i za njihovu masovniju proizvodnju, to se nije dogodilo.

– Zasad još niko nije odlučio da proizvodi moje pronalaske. Ljudi se plaše neuspeha. Kada je reč o igračkama, one se pretežno nabavljaju iz Kine. Jeftine su, ali nemaju kvalitet kakav bi imale neke koje sam izumio – ističe naš sagovornik, dodajući kako od svega ima moralnu, ali ne i materijalnu satisfakciju, jer do sada nije ništa prodao a  puno ulaže u repromaterijal i alate.

Potkovana žarulja

Kulić se ranije bavio i izradom vrlo zahtevnih umetničkih aplikacija u metalu i plastici po kojima je bio prepoznatljiv na ovom području, ali je od toga odustao upravo zbog velikih ulaganja. Baveći se tom vrstom umetnosti, dugo godina bio je i član Kulturno-umetničkog društva “Maksim Gorki” iz Borova Naselja.

Među brojnim inovacijama koje se nalaze u izložbenom prostoru porodične kuće Kulićevih pažnju privlači “potkovana žarulja”. Reč je o najobičnijoj sijalici koju je Kulić probušio na osam mesta i na nju pričvrstio malu potkovu, a da sijalica nije pukla. To mu je, kaže, uspelo iz drugog pokušaja.

– Na prvoj žarulji sam izbušio sedam rupa, i kad sam počeo bušiti osmu, staklo je puklo – priča  i dodaje kako mu je za to trebalo punih sedam časova.

Izmislio je domišljati Borovac i kocke-slagalice za slepe, zatim euro-kocku na kojoj se moraju posložiti zvezdice Evropske unije, malu pumpu za bicikl, “stopka” spravu za sprečavanje krađe automobila, klip-klap hodalicu za siguran hod po ledu, eko-kutiju za razbijanje jaja i još mnogo toga.

Ideja za nove izume ne manjka, ali ih ne želi otkrivati jer su to, kaže, inovatorske tajne. Želja mu je jedino da s nekim od svojih postojećih izuma ili unikatnih predmeta uđe u Ginisovu knjigu rekorda, što bi bila kruna svih dosadašnjih uspeha.