Nepovratni put “jugosfere”
Iako još ne postoji u zvaničnim rečnicima, poput recimo pojma “balkanizacija”, koji označava, eufemistički rečeno, razdruživanje zemalja, o pojmu “jugosfera” svako već ima svoje mišljenje. Nekima smeta ono “jugo”, neki opet potajno žele veliki kambek Jugoslavije, ali to je samo fraza, kum koje je poznati britanski novinar Tim Džuda (Tim Judah), koja se probila u sve krajeve bivše nam države i to zahvaljujući onom božanstvu “koje vrti tamo gdje burgija ne može”.
Džuda će ovih dana ponovno na putovanje u naše krajeve, jer su izbori u Bosni završeni, očekuju se pregovori o formiranju vlade, Beograd i Priština se takođe oštre za prve razgovore, što nikako neće proći bez jednog od najpoznatijih novinara kojem je prostor bivše Jugoslavije drugi dom.
Da li su vas iznenadili rezultati izbora u BIH?
– Iznenađen sam što je Silajdžić tako loše prošao, a kao i ostale, iznenadio me uspeh Bakira Izetbegovića. Ostalo i nije neko iznenađenje.
Koji su po vama razlozi neuspeha Harisa Silajdžića?
– Silajdžić je obećao neke stvari koje nije ispunio kad je pre četiri godine došao u Predsedništvo BIH. Sve što je radio zapravo je jačalo Dodika. Govorio je da Bosna mora biti više centralizovana i izgubio se zahvaljujući svojoj politici. Ono šta je radio bilo je kontraproduktivno. Verujem da su ljudi to razumeli i da su išli na kompromis, nešto što obećava bolju budućnost. Znam da Bakir Izetbegović i Sulejman Tihić imaju međusobnu istoriju konflikata, ali na kraju je Izetbegović, koji je i sam kontroverzan političar, pobedio u trci za Predsedništvo pričajući o kompromisu i pronalasku izlaska iz mrtve ulice, šta je bila politika Sulejmana Tihića tokom Prudskog procesa.
To je život…
Verujete li da će, ako se uopšte dogovore oko nove vlasti, BIH u naredne četiri godine doživeti ikakve izmene?
– Ne verujem baš da će BIH ostati u potpuno istom položaju naredne četiri godine, ali kako će tu bravu slomiti, nisam siguran. Mislim da će se Amerikanci i Evropljani vratiti Butmirskom procesu, ali sada je malo rano procenjivati šta će se dešavati.
Politički problemi ne pomažu jačanju veza unutar “jugosfere”. Koliko mislite da mogu uopšte više uticati?
– Političari prate ono šta se dešava na terenu, u drugim sferama. Pokušavaju da održe korak sa tim. Naravno da je veliki problem u Bosni i na Kosovu, ali sa druge strane, mnogo stvari se dešava i uprkos tim problemima. Najznačajniji događaj u poslednja dva meseca je formiranje zajedničke kompanije Kargo 10, koju čine železnice Hrvatske, Srbije, Slovenije i BIH. To će ubrzati kretanje od Slovenije kroz bivšu Jugoslaviju do Bugarske. To je značajno i na simboličnom nivou, jer se odjednom svi bude i shvataju prednosti saradnje. Projekt Kargo 10 pokazuje da neki ljudi imaju viziju da iskoriste prednosti “jugosfere”, a ta saradnja ide i dalje, ne samo do Turske, koja je prvobitni cilj. Za koju godinu će ispod Bosfora napraviti železnički tunel i Turci se žele povezati sa Pekingom. Do Istanbula je trebalo 60 sati, a sa ovim dogovorima sada treba samo 25 sati. To je ta vizija i to sam pokušavao objasniti. Mnogo ljudi gleda širu sliku i politički problemi tu ne mogu više napraviti štetu.
Ko su ti vizionari koje pominjete? Neki od njih, koje ste navodili u svojim tekstovima, bili su vrlo bliski vladajućim strukturama koje su povele i koje su vodile ratove, a danas su lideri u saradnji. Ironično, zar ne?
– Dobro, vizija je možda prejaka reč, ali tu spadaju čelni ljudi Slovenske železnice koji su poželeli da budu deo veće slike. Tu je i Emil Tedeski, koji razume da će kupovinom Droge Kolinska hrvatska kompanije kupiti slovenačku koja već poseduje jednu od najvećih kompanija u Srbiji. On razume vrednost domaćeg tržišta, a to je zapravo tržište “jugosfere”. Hrvatska, srpska i druga tržišta su minijaturna, ali kad imate zajedno 22 miliona ljudi, to i nije tako loše. Razumem šta želite da kažete kada pričate o ironiji, ali to je život. Oni su akumulirali kapital tokom tog perioda i sada to koriste. Naravno da tu ima ironije i da to možete smatrati i neukusnim, ali to je faktor života.
Ubrzano regionalno povezivanje
Da li ponovna povezivanja idu brže ili sporije nego ste očekivali?
– U poslednjih četiri-pet godina došlo je do ubrzanja. Ljudi ne obraćaju puno pažnje na to jer ih ne dotiče lično.
Šta je osnovni problem koji ometa ubrzavanje procesa?
– Ne govorim da Kosovo i Bosna nisu problemi. Jesu, oni mogu mnogo da utiču i da i dalje usporavaju napredak, mada pojedinačno zemlje kao Slovenija i Kosovo ili Makedonija i Kosovo dobro funkcionišu. Mislim na kraju da je neizbežno da se ide u tom pravcu gde ne mora sve da bude definisano. Imate Nordik konsil, koji okuplja zemlje koje jesu i koje nisu u EU, tu je i Višegradska grupa koja je nastala pre ulaska Slovačke, Češke, Mađarske i Poljske u EU, ali ta grupa i sada funkcioniše.
Šta očekujete od budućih pregovora Prištine i Beograda?
– Očekujem mnogo dobre volje i to na nekim osnovnim pitanjima. Telefoni, putovanja… Ne očekujem da će se kosovsko pitanje rešiti, ali mislim da je moguće rešiti stvari koje će umnogome olakšati život ljudima, koje će smanjiti i teret Kosova i teret Srbije. Sa tim stvarima se može izaći na kraj, a da se ne žrtvuje stav.