Rock the Balkans sluša se u 35 zemalja
Koja je bila osnovna ideja kada ste u martu 2010. pokrenuli radio Rock the Balkans?
– Kada se govori o muzici s Balkana, ovde u Francuskoj odmah se misli na Gorana Bregovića, Emira Kusturicu i njegov No Smoking Orchestra. Neki novinari su čak predstavili Bregovića kao najvećeg balkanskog rokera, što je stvarno smešno kada čovek dobro poznaje ex-yu rok scenu. Hteo sam da pokažem da ex-yu nije rezervat gde sviraju samo trubači, nego da ima dosta kvalitetnih rok bendova koji imaju potencijal da sviraju u Evropi. Usput rečeno, Bregović i Kusturica ništa nisu uradili da bi promovisali druge muzičare iz regije. Oni žele da sačuvaju svoj monopol nad trendom nazvanim balkanska muzika (musique des Balkans). Inače, ideja je bila da se sve informacije o rok bendovima iz zemalja nekadašnje Jugoslavije nalaze na jednom mestu. Odmah sam naišao na pozitivna reagovanja iz regije, gde je sužen medijski prostor posvećen rok bendovima.
Osim vas, tko još uređuje emisije na tom radiju?
– Za sada je ekipa mala. No, uskoro ćemo uspostaviti uređivački odbor sastavljen od ljudi iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Francuske, gde je sedište našeg radija. Imamo saradnike u Novom Sadu koji vode program “Total War” posvećen underground sceni. Uskoro ćemo uvesti novi program pod imenom “Time Machine Music”, koji priprema ekipa što je pokrenula istoimeni portal koji sadrži online free download ex-yu bazu. Sigurno je da smo u usponu i da treba da se što bolje strukturišemo.
Pod odrednicom Balkan pokrivate Albaniju, Kosovo, Makedoniju, Crnu Goru, Srbiju, BiH, Hrvatsku, ali i Sloveniju. Kako to?
– Cilj nam je da pokrijemo ceo Balkan, no to je za sada nemoguće. Zato trenutno pokrivamo uglavnom zemlje bivše Jugoslavije, koje predstavljaju jedan kulturni prostor.
Što kaže statistika, kakva vam je slušanost? Tko vas najviše sluša?
– Imamo više hiljada slušalaca mesečno. Kada vodimo promotivne kampanje na Facebooku, možemo imati preko hiljadu slušalaca tokom jednog dana. Radio Rock the Balkans sluša se u 35 različitih zemalja, a najviše u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori, nešto manje u Hrvatskoj i Sloveniji.
Autor ste dviju knjiga koje se bave povijesnim događajima na tlu bivše Jugoslavije i ekspert za pitanje ideologije velike Srbije u 19. i 20. stoljeću. Kako spajate rok i povijest Balkana?
– Odvajam potpuno ta dva polja. Trenutno pravim pauzu u svom istraživačkom radu. Sve znanje koje sam stekao pomaže mi da što bolje razumem današnju stvarnost tih zemalja. Radim po istom principu, a to znači što racionalnije i rigoroznije.
Radite na Sveučilištu Paris Ouest Nanterre La Defense. Pokazuju li francuski studenti interes za rok muziku s Balkana?
– Muzika s Balkana je popularan trend ovde u Francuskoj: svugde niču orkestri trubača. No, to nije rok muzika. Rock the Balkans hoće da pokaže da postoji nešto drugo u svetu muzike na Balkanu. Naš cilj je da budemo most i da pozovemo, koliko je moguće, rok bendove da sviraju ovde u Francuskoj i, ako je to moguće, u susednim zemljama kao što su Belgija, Švajcarska i Nemačka.