Ražanj revolucija
Radnici su ulicu zamenili izletištima, što nameće mnoga pitanja. Koji su koreni nepostojanja klasne, radničke svesti; kako to da se oko milion nezaposlenih i koja stotina hiljada zaposlenih koji mesecima ne primaju plate ne bune; kako to da ne mogu da sublimišu svoje nezadovoljstvo i organizovano zatraže samo da se poštuju prava koja im sleduju? Brojna su to pitanja koja muče analitičare društva i sindikalne aktiviste, a odgovor je jednako heterogen kao i sama radnička klasa. Postepeno se ipak profilisao. Jednostavno, “smrdi na komunizam”.
Ta pošast naših društava uništila je, smatraju sindikalisti, onu buntovničku žicu radnih ljudi i građana kojima su godinama usađivane ideje da se na Prvi maj treba radovati, a ne pravdu tražiti na ulici. Na ulici se mogu dobiti samo batine, samo ovaj svet je u potpunosti izvitoperen jer oni koji inače batinaju na Prvi maj izlaze na ulice (sindikat policije je održao protest), a oni kojima je batina namenjena svoju sreću pronalaze u sitnim i kratkoročnim zadovoljstvima na okolnim pašnjacima.
Stara je to škola koja se naslanja baš na taj ogoljeni komunizam. Odavno mrtvom tripartitnom socijalnom sporazumu neposredno pred prvomajski praznik udahnut je dašak života, pa je tako podignuta minimalna cena rada sa 95 na 102 dinara po satu. Minimalna plata će biti 17.758 dinara (oko 170 evra), naravno samo ako se prima. Ako ne, onda ništa.
Postavimo figurice malo drugačije. Postojeći sindikati, koliko god se furali na reprezentativnost, teško da mogu da artikulišu potrebe radnika. Bliskost sa vlašću, članstvo koje ne garantuje uspeh, izostanak kritične mase na ulici, poprilično su oslabili ionako marginalizovane sindikate kojima je godinama unazad najkompleksniji zadatak bio kvalitet pasulja na skupovima. Baš takvi su i najkorisniji. Uostalom, hrvatski slučaj najbolje govori tome u prilog. Ne valja talasati, pogotovo pred izbore.
Nezadovoljstvo, međutim, negde mora da se ispolji. Jedna od tekovina EU-a je i pravo radnika da svoj stav izrazi na ulici. Ne mora baš za Prvi maj. Ali, sa ovakvim sindikatima i radnicima, to je teško izvodljivo. Solidarnost je ovde misaona imenica, a veći je problem pitanje sa kim se solidarisati, jer oni kojima je to potrebno ovu plemenitost ni ne traže.