Mala škola rock’n’rolla
Iako je program ovogodišnjeg EXIT-a nastavljen do ranih jutarnjih sati, reći ćemo da je dvanaesti EXIT zaključen nastupom Nicka Cavea i Grindermana ne da bismo omalovažili one koji su nastupili posle, već je stari lisac pokazao puni smisao pojma rock’n’roll.
Cave i Grinderman zatvorili su festival, a do tog trenutka EXIT je trajao gotovo četiri puna dana (od 7. do 10. jula), nastupilo je preko 600 izvođača na preko 20 bina, a sve to je gledalo oko 180.000 ljudi. I kako sad sve to sabrati? Pitanje je jednako teško kao i ono – kako odabrati šta gledati? Lični afiniteti i donekle radoznalost bili su merilo kojim se valjalo rukovoditi.
Beirut ovladao Tvrđavom
Gotovo svaki dan imao je nekog od glavnih izvođača. Prvi dan to su bili Arcade Fire i Pulp. Kanadski bend je profesionalno odradio svoj deo posla, a oduševio je muzičkom raznovrsnošću. Odlična najava za povratnički nastup Pulpa, koji su možda postali žrtva protokola, odnosno vatrometa zbog kog je koncert kasnio gotovo sat vremena. Treba napomenuti da je ovo možda bio jedini takav slučaj, jer se satnica inače poštovala gotovo u minut.
Nakon toga bilo je teško povratiti entuzijazam. U našem slučaju to se pokazalo i dobrim, jer u takvom stanju bila su samo dva rešenja. Silazak sa Tvrđave pored grupe Beirut ipak nije dolazio u obzir. Mlađahni Zach Condon opravdao je sva očekivanja. Teško je danas naći originalan muzički izraz. Zach je sa Beirutom u tome uspeo.
Drugi dan Afrika je bila srce EXIT-a. Ritam je davao dvojac Amadou & Mariam, a dodatno ubrzanje Femi Kuti, sin čuvenog Fele Kutija, koji je odavno izašao iz senke prokletstva poznatog oca. Željno se očekivala i reperica M.I.A., ali o njenom nastupu se više pričalo kroz šljokice koje je nabavila kod Kineza, što opet govori o utiscima.
Kako bi ispalo da i mi konja za trku imao pobrinuo se Damir Urban sa sjajnim nastupom, praćenim bendom numeričke oznake – 4. Rijeka i Novi Sad uvek su imali poseban odnos.
Rok sevdah
Subota je po pravilu rezervisana za najveće zvezde. Ovoga puta taj status je imao Jamiroquai. Preko 20.000 ljudi je ispratilo ovaj koncert. Među njima nije bilo dopisnika “Novosti”.
Dan je iskorišten za pronalaske novih muzičkih zadovoljstava, a bend Hey Sholay je svakako jedno od njih. Ovi Englezi imali su problem buke sa bine odakle je stizao HC zvuk Dischargea, ali ih to nije omelo da oduševe malobrojnu publiku. Makedonski Mizar zatvorio je pretposlednji dan, već tada pomalo neobičnog EXIT-a.
Nedelja je dan koji bi posetioci najveće bine trebali pamtiti i prepričavati. Mick Jones je prvo predstavio originalnu postavu Big Audio Dynamitea, pomalo u nesrećnom terminu od 20 sati, zatim je Koja sa Disciplinom kičme predstavio novi album “Uf!” i onda je usledeo savršen kraj uz Portishead. Oni koje je Beth Gibbons uspavala, a takvih je malo bilo jer Portishead gledaju samo oni koji ih vole, dočekalo je brutalno razbuđivanje Grindermanom. Nakon njih više ništa nije bilo isto. Ako bi sevdah dobio prošireni smisao, onda je nastup Cavea i Grindermana bio upravo to. To je bila škola rock’n’rolla koja bi se mogla uporediti sa najboljim danima Iggyja Popa i Stoogesa.
Povratak Novom Sadu
Slučajno ili ne, dalo bi se zaključiti da se ovogodišnji EXIT vratio Novom Sadu. Vratio se i Novosađanima, a i Novosađani njemu. Možda je ovo samo subjektivan osećaj, ali nakon dužeg vremena Petrovaradinskom tvrđavom vladala je gitara, a utisak je da ni engleski jezik nije bio toliko dominantan kao prethodnih godina.
Možda je konačno pronađena ravnoteža koja čini zadovoljne i jedne i druge, možda su u EXIT-u konačno shvatili domete festivala, prostora koji ga čini, a možda ćemo već sledeće godine zaključiti suprotno. Ali, u tome i jeste čar.