Moja me ranjava ljubav, te kaplje bez prestanka s rane
Suzu po suzu mi krv: nikad ne zarasta zled.
Ne znam, meni je to sve tako komplicirano. Srbi, Hrvati, Bosanci, meni je to sve isto. Ima ih dosta ovdje, pristojni momci i cure, okupe se za ovim barom, shvatiš da govore istim jezikom.
Zbog nerealnih ambicija i sulude prepotencije medija, igračima i trenerima Srbije i Hrvatske na svakom se prvenstvu doslovno tresu gaće, pa im ne preostaje ništa drugo doli – usrati motku.
A baš onoga ljeta kad smo se mi odselili u Tursku, bilo je svetsko prvenstvo u Englesku. Nije bilo televizora, struja još nije bila došla u selo, slušali smo na onome crvenom tranzistoru kako je sudija Nemac isključio igrača iz Argentine, a on neće da iziđe.
Finalna utakmica Holandija-Nemačka bila je u znaku duela dva velika igrača, Krojfa i Bekenbauera. Centarfora i centarhalfa. Taj duel podsetio me na Ajanta i Odiseja…